Sr­bi­ja i Ru­si­ja pro­sla­vlja­ju 180 go­di­na od us­po­sta­vlja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa, a ju­bi­lej je bio po­vod za otva­ra­nje mo­skov­ske iz­lo­žbe u or­ga­ni­za­ci­ji ru­skog MIP-a i be­o­grad­sko pred­sta­vlja­nje mo­za­i­ka u ku­po­li Hra­ma Sve­tog Sa­ve. Iz ru­ske u srp­sku pre­sto­ni­cu na dan svet­ko­vi­ne ju­bi­le­ja do­pu­to­vao je je­dan od naj­ve­ćih pri­ja­te­lja Sr­bi­je i Sr­ba u svi­je­tu, šef di­plo­ma­ti­je Ru­ske Fe­de­ra­ci­je Ser­gej La­vrov.
– Ru­si­ja i Sr­bi­ja će uvi­jek bi­ti sprem­ne da po­mog­nu jed­na dru­goj, a osje­ćaj uza­jam­nih sim­pa­ti­ja iz­me­đu dvi­je ze­mlje osta­je isti. Pro­mje­ne ko­je su se do­go­di­le u evrop­skim i svjet­skim po­slo­vi­ma u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ni­su za­o­bi­šle ni na­še ze­mlje. Me­đu­tim, uvi­jek je po­sto­ja­la sprem­nost da po­mog­ne­mo jed­ni dru­gi­ma, osta­la su iskre­na osje­ća­nja uza­jam­nog pri­ja­telj­stva, po­što­va­nja i sim­pa­ti­ja, iz­ja­vio je La­vrov na ce­re­mo­ni­ji otva­ra­nja iz­lo­žbe u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va Ru­si­je, po­vo­dom 180. go­di­šnji­ce us­po­sta­vlja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa iz­me­đu Mo­skve i Be­o­gra­da. On je uka­zao da iz­me­đu Sr­bi­je i Ru­si­je vla­da od­nos stra­te­škog part­ner­stva, što je po­tvr­đe­no De­kla­ra­ci­jom, pot­pi­sa­nom na­kon sa­stan­ka pred­sjed­ni­ka Ru­si­je i Sr­bi­je u ma­ju 2013. go­di­ne.
Od­nos srp­skog i ru­skog na­ro­da i nji­ho­vih dr­ža­va dav­no je pri­ja­telj­ski in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­van, a zna­ča­jan da­tum za to je 23. fe­bru­a­r 1838. go­di­ne. Ta­da je srp­ski knez Mi­loš Obre­no­vić u svo­joj re­zi­den­ci­ji u Kra­gu­jev­cu pri­mio pr­vog ru­skog kon­zu­la Ge­ra­si­ma Va­si­lje­vi­ča Va­ščen­ka, či­me su za­po­če­li zva­nič­ni di­plo­mat­ski od­no­si iz­me­đu dvi­je ze­mlje. Ovaj do­ga­đaj je po­stao no­va stra­ni­ca u isto­ri­ji, ko­ja se i pri­je to­ga sa­sto­ja­la od vi­še od jed­nog vi­je­ka srp­sko-ru­skih, od­no­sa dva brat­ska na­ro­da, ko­je spa­ja­ju za­jed­nič­ki kul­tur­ni, ci­vi­li­za­cij­ski i du­hov­ni kori­je­ni, pra­vo­slav­na vje­ra, i ka­ko je uka­zao La­vrov u Mo­skvi „brat­stvo po oruž­ju”. Na­i­me, otva­ra­nje Ru­skog kon­zu­la­ta u Kra­gu­jev­cu po­klo­pi­lo se i sa us­po­sta­vlja­njem dr­žav­no­sti, naj­va­žni­jim pe­ri­o­dom za srp­ski na­rod, a to je ob­no­va dr­ža­ve na­kon oslo­ba­đa­nja od oku­pa­ci­je pod Tur­ci­ma. Ru­si­ja je ta­da u ustan­ci­ma srp­skog na­ro­da pru­ži­la sna­žnu po­dr­šku, ka­ko is­ti­ču u Mo­skvi, „srp­skoj bra­ći i se­stra­ma i po­mo­gla u to­me da se ko­nač­no oslo­bo­de srp­ske te­ri­to­ri­je”. Hi­lja­de ru­skih do­bro­vo­lja­ca bo­ri­lo se ra­me uz ra­me sa svo­jom slo­ven­skom bra­ćom u Srp­sko-tur­skom ra­tu 1876-1877. go­di­ne. I dva svjet­ska ra­ta, u ko­ji­ma su na­ši na­ro­di pre­tr­pje­li ogrom­ne gu­bit­ke, da­la su mno­ge pri­mje­re ru­sko-srp­skog pri­ja­telj­stva. La­vrov je bo­ra­ve­ći u Be­o­gra­du po­lo­žio i vijen­ce na gro­bo­ve ru­skih voj­ni­ka i za­hva­lio Sr­bi­ji što „ču­va sje­ća­nje na stra­da­le voj­ni­ke Cr­ve­ne ar­mi­je, ko­ji su u Dru­gom svjet­skom ra­tu uče­stvo­va­li u oslo­ba­đa­nju Ju­go­sla­vi­je”. Isto­ri­jat brat­skih od­no­sa na mo­skov­skoj iz­lo­žbi pot­krije­pljen je do­ku­men­ti­ma i ar­ti­fak­ti­ma. Pred­sta­vlje­ne su ko­pi­je svih isto­rij­skih do­ku­me­na­ta ko­je po­kri­va­ju pe­ri­od od us­po­sta­vlja­nja di­plo­mat­skih od­no­sa 1838. go­di­ne do po­sje­te pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća Mo­skvi u de­cem­bru 2017. go­di­ne, ali i ra­ni­je. Mo­gao se vi­dje­ti te­le­gram srp­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka – re­gen­ta Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća ca­ru Ni­ko­la­ju Dru­gom iz ok­to­bra 1914. go­di­ne u ko­me pi­še o te­škom po­lo­ža­ju srp­ske voj­ske i ko­jim se obra­ća sa mol­bom da Ru­si­ja po­ša­lje u Sr­bi­ju mu­ni­ci­ju. Ta­ko­đe, iz­lo­žen je i do­ku­ment iz ju­la iste go­di­ne u ko­me car Ni­ko­laj Dru­gi pi­še Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću o sprem­no­sti Ru­si­je da pru­ži po­moć Sr­bi­ji. Ru­ski car imao je pre­sud­nu ulo­gu u op­stan­ku Sr­ba i Sr­bi­je. Srp­ska voj­ska i na­rod po­vla­če­ći se pre­ko Al­ba­ni­je do­šli su do mo­ra i tu su umi­ra­li bo­le­sni i iz­glad­nje­li, a ta­da Ni­ko­laj Dru­gi po­ru­ču­je sa­ve­zni­ci­ma Fran­cu­skoj, En­gle­skoj i Ita­li­ji da će Ru­si­ja iza­ći iz do­go­vo­ra uko­li­ko od­mah ne pri­stu­pe po­mo­ći i spa­sa­va­nju „ostat­ka srp­ske voj­ske”. Fran­cu­ska tek ta­da anek­ti­ra Krf i po­či­nje pre­ba­ci­va­nje Sr­ba u spas na to le­gen­dar­no grč­ko ostr­vo. Mno­gi su spa­se­ni za­hva­lju­ju­ći Ni­ko­la­ju, mno­gi su na­šli vječ­ni mir u pla­ven­ti­lu ostr­va Vi­do.
Ru­si su na svo­joj po­stav­ci u čast ju­bi­le­ja iz­lo­ži­li i naj­sta­ri­je fo­to­gra­fi­je ma­na­sti­ra De­ča­ni iz 1903. go­di­ne, kao i mno­ge dru­ge, pre­pi­ske, do­ku­men­te i spo­ra­zu­me iz pret­hod­na sko­ro dva vi­je­ka. Ta vi­še­vje­kov­na bli­skost na­ših na­ro­da du­blja je, po ocje­ni am­ba­sa­do­ra Sr­bi­je u Ru­si­ji dr Sla­ven­ka Ter­zi­ća, od za­jed­nič­kih po­li­tič­kih in­te­resa i pro­iz­i­la­zi iz za­jed­nič­kih du­hov­nih i ci­vi­li­za­cij­skih kori­je­na.
Mo­za­ič­ki ukras glav­nog hra­ma SPC pred­sta­vlja dar Ru­si­je i nje­nog pred­sjed­ni­ka, ru­skih umjet­ni­ka i Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve sa nje­nim pa­tri­jar­hom na če­lu srp­skom pra­vo­sla­vlju. Dar ko­ji će bu­du­ćim na­ra­šta­ji­ma bi­ti svje­do­čan­stvo brat­ske lju­ba­vi ko­ja spa­ja Ru­sku i Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu i na­ro­de o ko­ji­ma se one sta­ra­ju, re­kao je pa­tri­jarh Iri­nej. On se na­da da­ljoj po­mo­ći Ru­si­je u osli­ka­va­nju hra­ma, ko­ji će ka­da bu­de za­vr­šen „bi­ti po­nos Sr­ba i Ru­sa, kao i ci­je­log pra­vo­sla­vlja”.M.Nj.